Назад на наслове

 

Krošnja drveta je teško disala. Stresala je lišće sa sebe, uvijala se, bučno šuštala kao pod udarima jakog vetra.

Krila je starog čoveka naoružanog voljom i malom sekirom. Starac je raskivao daske koje su tvorile malu platformu izdignutu od zemlje, prigrljenu granama i skrivenu od znatiželjnih pogleda.

To je bilo malo čarobno skrovište iz koga je pogled bludeo neslućeno daleko. Kopnom, morem, nebom. Prelazio je pogled preko visokih planina i dolazio čak u izmišljene zemlje prepune strašnih zmajeva i drugih čudovišta koja žive samo u dečjoj mašti.

 

Mogao je zamišljen da vidi indijance na konjima obojene ratničkim bojama, kauboje koji su lasom hvatali odbegla grla stoke, gusare koji izdaju komande o napadu i pravcu kretanja. Moglo se sa tog skrovišta dovikivati sa prijateljima ali se takođe skrovito mesto moglo umotati u tišinu, tišinu koja je bubnjala u ušima deteta koje se skriva.

Starac se jednom rukom pridržavao za granu a drugom je bacao na zemlju jednu po jednu dasku, dok svi tragovi nisu uništeni. Ostale su samo povrede na nežnoj kori drveta i zarezi na jednoj grani koji su označavali koliko je vremena jedini preživeli član posade proveo na pustom ostrvu.

Blago povijena starčeva leđa pod teretom dasaka koje je nosio uspraviše se od pogleda bez reči koji fijuknu preko njih. Kad su bili mlađi žena mu je često govorila:“Ispravi se, nema potrebe da se stidiš svoje visine“. Ali eto, nije se navikao da ide hvalisavo uspravan već se koristio manje upadljivom varijantom hoda koji je odražavao ceo njegov tihi, samotnjački i skromni način života.

Žena je bila besna i krivila je njega za to što se desilo. Bila je ljuta i na kokošku koju je čerupala. Nervozno je otkidala peruške sa loše ošurene kože. Posmatrano sa neke druge strane volela je tog neodgovornog starca sa kojim eto već ceo život provede. Ljubomorna na njegovu blagost, popustljivost, na njegove knjige koje je čitao kad god bi mu se za to ukazala prilika, na detinjstvo koje je ponovo proživljavao.

Kuhinjom se širio miris pečenog mesa a sunce je produžilo senku drveta pored kog se parkirao auto.

Pre nego što je vozač ugasio motor zadnja vrata se otvoriše i iz auta istrča dečak sa plavim kačketom na glavi i gipsom na desnoj ruci.