Назад на наслове

Bio sam pre neki dan u tržnom centru. Naravno da to nije svojevoljan čin pre razuman gest normalnog oženjenog muškarca čija životna saputnica nije pokazala interesovanje za upravljanje motornim vozilima sa propisanom nosivošću koja ponekad bude jedva dovoljna da zadovolji apetite i potrebe vazda gladnog kupoholičarskog duha. Srećom pa su nam sredstva limitirana.

Prava kupovina ne zahteva samo sredstva. Potrebno je obaviti mentalne i fizičke pripreme. U mentalne pripreme spadaju planiranje kupovine i dovođenje duha u stanje isključene griže savesti do post endorfinske faze. Fizičke pripreme se sastoje od dobrog izbora obuće i odeće kao i rešavanje fizioloških potreba u oba pravca. Svi elementi su naizgled ispunjeni. Sredstva, prevoz, mentalne i fizičke pripreme, šta tu može da fali? Amateru u kupovini ništa ali pravom profesionalcu je neophodan prijatelj. Prijatelj u nevolji je prevaziđen, prijatelj u kupovini je in. Seksizmu ovde nema mesta. Apsolutno je nebitno da li u kupovinu ideš sa prijateljem ili prijateljicom. Bitna je samo veština i kompatibilnost. Viđao sam profesionalce kojima trgovci tajnim znacima stavljaju do znanja da artikal koji je na sniženju ima u svom dnk još jedan strmoglavi pad. Do tog se nivoa ne stiže lako i bez prethodnih investicija u vremenu i novcu ali kad se jednom tu dođe skok padobranom deluje kao gledanje kviza u sedam.

I tako, ostao sam sam na parkingu okružen mnoštvom ćutljivih automobila. Ispred mene je ogroman izlog prepun patika i cipela. Totalno nezainteresovan za raznobojne modele setim se kako je to bilo kad sam bio dete, da budem precizniji setim se jedne kupovine koja mi se urezala u pamćenje i sa kojom se ni Alchajmer neće moći izboriti.

Bilo je to jedne jeseni, kasne, mislim da je bio novembar. Hladne kiše su prerastale u mokri teški sneg i najavljivale zimu. Pravu, belu, dugu zimu. Trebale su mi čizme. Prošlogodišnje su mi tesne. Ponuda je ove godine obogaćena novim modelom. Gumena vodootporna plava čizma sa kramponima na đonu, tankom trakom nežne kože sa pertlom kojom se stezao gornji deo i sa unutrašnjoću ispunjenom finom vunom. Sećam se da sam u prodavnici rekao da su tople zanemarujući činjenicu da je prodavačicama u papučama takođe toplo. I to sa hladnim nogama čini mi se kao privilegija starijih.

Prvog dana kad sam ih obuo do škole sam sistematski izbegavao sve ono za šta su u suštini bile namenjene. Nevoljno sam se izuo i u patofnama ušao na čas. Jedva sam čekao da se nastava završi pa opet na putu do kuće, pazi bara, pazi blato.

Tog vikenda sam sa komšinicom išao u selo. To je malo, brdovito selo do kog se jedan deo morao preći peške. Nabujali potoci su nam pravili probleme to jest pravili su problem mojoj komšinici koja nije imala tako duboke čizme. Jedan potok nije mogla da pređe pa smo odlučili da ja sa druge obale dobacim moje čizme njoj. Lako sam prešao, lako sam bacio jednu čizmu i taman kad sam zamahnuo da bacim drugu okliznem se i čizmu umesto na drugu obalu bacim u potok. Nemo sam gledao kako u početku čizma veselo poigrava na površini a onda kad je zadovoljila žeđ tone u tamnu blatnjavu vodu.

Posledica mog neodgovornog ponašanja, tako je glasila presuda, je da mi se kupe, kao kaznena mera, crne obične čizme.

Tu nije kraj malerima. Sledeće nedelje sam bio redar, školski zadatak koji u opisu svojih obaveza ima i dolazak pre svih đaka u školu a sve sa ciljem da se tabla i klupe dovedu u red. Kad sam obuo patofne moje crne čizme su bile jedine u hodniku. Prostom logikom su dve devojčice koje su došle posle mene, a usput da napomenem da mi je jedna od njih baš bila simpatična, zaključile da su čizme moje.

"Lepe su ti čizme" - rekle su skoro u glas a ja sam pocrveneo tako jako da mi ni mraz spolja nije mogao da posluži kao alibi.

Iz tog setnog razmišljanja prenule su me kupoholičarke. Ubacio sam stvari u gepek i strpljivo se vratio u auto iskusno ne startujući motor jer je tek prva etapa kupovine završena.