Назад на наслове

 

Plovio je u laganoj pospanosti posle obilnog ručka. Ručak mu je dostavljen na kućnu adresu.

Zadržite kusur“ rekao je dostavljaču i uživao u trenutku iznenađenosti i mucavom prebiranju po rečniku u kom je dostavljač tražio reč jaču i težu od običnog hvala jer je napojnica to svakako iziskivala.

Postoje dani u životu kad nam sve nekako dobro ide i čak nam se ukažu realne slike blagostanja u nagoveštaju sa sve realnom osnovom. Radi, strpljivo, slušaj nadređene pa čak i onog mrskog nalickanog tipa za koga, i pored one rasne plavuše koja ga umilno i zaljubljeno gleda i ne odvaja se od njega, misli da je gej. Ha, pomislio je gej a ne pederčina. Do juče bi mu taj izraz bio prvi izbor. Juče da, ali on je mnogo napredovao od juče, danas to više nije isti čovek. Unapređena varijanta samog sebe.

Moram se zahvaliti Momiru što me je uvukao u ovu priču“ - pomislio je dok se istezao da dohvati cigaretu i upaljač sa malog niskog stočića na kom je odmarao prekrštene noge.

Mirko Budala je zapalio marlboro light 100 s i uvukao duboko u pluća dim. Lagano ga je izbacivao u pravcu plafona zamišljenog pogleda. Kroz lelujavi oblak dima iz prošlosti mu navreše slike kad je na samom početku, noću ili još češće pred samo jutro vukao kantu sa lepkom u jednoj a svežanj plakata u drugoj ruci i kako je iste lepio po nadvožnjacima, autobuskim stajalištima i drugim javnim površinama. Ljubomorne kolege su ga sumnjičile da plakate baca u kontejner dok ga jedne noći sam veliki šef nije posmatrao iz prikrajka.

Mali je prava mašina, pitajte ga kako on to radi, možda nešto naučite, svaka čast Mirko“-rekao je šef na jednom sastanku, “biće nešto od tebe“ pohvalio ga je pred svima.

Mirku je pohvala prijala. Znojio se se iz noću i noć sa sve osećajem da ga neko posmatra i u iščekivanju da ga ponovo šef pohvali.

Međutim, izbori su prošli. Izgledalo je da će Mirko biti zaboravljen, sad kad posla ima manje, ali na njegovu sreću odnos koji je pokazao prema svim zadacima postavljenim pred njega Mirku je otvorio nova vrata. Prešao je jedan nivo igre, rooky level, sad mu pružaju priliku da se dokaže u naprednijim nivoima.

Mirko imaš kompjuter kod kuće?“-pitao ga je Šef. Ozbiljan izraz šefovog lica natera Mirka da zadži osmeh i mrtav ozbiljan kaže „da“. Izdržao je Mirko da se ne nasmeje i kad je odgovorio da ima profil na fejsbuku, instagramu i tviteru.

Odlično Mirko, vidimo se večeras u našim prostorijama na sastanku - reče mu šef i potapša ga po potiljku.

Od te večeri pa narednih nekoliko dana Mirko je slušao izlaganja profesora, lika kojeg je samo po tom nadimku znao. Od njega je naučio mnogo o portalima na internetu, čatovanjima, grupama i sličnim stvarima. Takođe je dobio odštampanih nekoliko desetina strana sa izrazima, mislima, citatima, frazama i floskulama koje može i treba da koristi na novom radnom zadatku.

Ništa se nije predavalo slučaju i Mirka je podilazila jeza od osećaja pripadnosti nečemu tako krupnom, ozbiljnom, organizaciji koja na sve misli i ništa ne prepušta slučaju.

Vreme brzo leti kad se radi a radio je često i po dvadeset sati dnevno i vikendom. Uživao je u svom novom poslu, možemo ga tako slobodno nazvati i prvim poslom jer je uskoro počeo i pristojno da zarađuje. Na višu turističku više nije ni odlazio ali je ispite redovno davao. “Nikad se ne zna kad će ti diploma zatrebati. Pomoći ću ti sa školom, imam par poznanika tamo“-odzvanjale su mu šefove reči u ušima.

Danas je bio posebno dobro raspoložen. Ugasio je cigaretu u piksli i ugnezdio se na trosedu sa namerom da odspava par sati. Noćas ima veliki zadatak, šef je spominjao nekakvo rušenje starih kuća i treba da se dobro odmori. Nije mu bilo naj jasnije što to mora noću da se ruši ali nije njegovo da misli. Obećali su mu veliku nagradu posle ovog zadatka.

Nije Mirko budala, tražiću da me zaposle u komunalnoj policiji“ bile su poslednje misli koje su mu pre sna prošle kroz glavu.