Назад на наслове

Opšte poznata stvar je da se državna himna sluša u stojećem stavu i da se individui daje slobodan izbor po pitanju pevanja iste. Korišćenje zamišljenog izraza lica ili još bolje zagledanost u daljinu, preporučljivo u visinu, je više nego poželjno.

Mirko se nije pridržavao uvreženog bontona već je prenut iz sna dohvatio mobilni i isključio alarm. Bilo je vreme za ustajanje. Prvi mrak se ušunjao kroz prozore u stan pa je Mirko upalio lampu i rasterao ga po ćoškovima prostorije. U jednom od tih ćoškova, pored kreveta, ležala je crna kapa sa prorezima za oči nemušto pokušavajući da skrene pažnju Mirku na sebe jer je šef na skrivanju identiteta prilikom akcije strogo insistirao.

Ostaci od ručka, čaša koka kole i kafa sa cigaretom su telesno pripremili Mirka za akciju. Mentalne pripreme mu nisu bile potrebne.

Na sastanak je stigao prvi ne zato što je previše revnosan već što nije dobro čuo kad treba da se skupe. Iskoristio je to vreme da se vrati do stana i uzme kapu.

Gužva, zapomaganje, psovke, brujanje građevinskih mašina. Lom, prašina, adrenalinski smrdljivi znoj, vrućina pod kapom. Plač očajnih ljudi, osvrtanje rasteranih prolaznika, lavež zbunjenih pasa.

Kad se sve završilo Mirku i ostalima je naređeno da se neorganizovano raziđu kućama. Možete zamisliti izraz na licu smušenog pekara kad je na vratima ugledao mokro i po malo ubledelo, verovatno od prašine, poznato lice.

Crni Mirko šta ti se desilo?“ - upita ga pekar.

Ma ništa, nego ti meni spremi burek sa mesom i jogurt pa da ja idem a ti nastavi da radiš“ - reče mu Mirko.

Dođi iza, umi se i stresi tu prašinu sa sebe, gde ćeš takav kroz grad“ - posavetova ga pekar.

Mirku je prijalo osveženje, popio je tri čaše vode, rashladio glavu i stresao sa sebe nešto fine građevinske prašine.

Tako, sad izgledaš bolje, evo ga burek“ - pruži mu kesu sad već zagonetno nasmejani pekar.

Mirko se zahvali, uze kesu sa hranom, plati i zaverenički namignu na izlasku iz radnje.

Burek je izazivački mirisao i sve misli o prethodnom događaju su ustupile mesto jednoj dvojbi, pitanju – jesti sad ili rizikovati da se ohladi do stana? Snalažljivi Mirko odabra drugo rešenje i nadi da se burek do stana neće ohladiti dade konkretnu podršku produživši i ubrzavši korak.

Veliku i temeljnu policijsku raciju Mirko je prespavao. Jutro je lagano prelazilo u prepodne kad se junak naše priče probudio. Nije ga probudio ni alarm, buku sa ulice nikad nije čuo, komšijske stanove takođe, nije bio žedan, wc je mogao još da sačeka. Probudilo ga je nešto podsvesno i to je rovarilo po njegovoj unutrašnjosti izazivajući čudan osećaj uznemirenosti. Upalio je tv, taman na vreme da čuje najnovije vesti.

Noćašnji varvarski čin, dragi gledaoci, uznemirio je građane i mobilisao jake snage specijalnih odreda mup-a. Ponoviću, za one koji eventualno nisu čuli, sve što se događalo tokom noći i jutra u jednom od gradskih naselja. Naime, grupa maskiranih izgrednika je divljački i organizovano srušila nekoliko objekata za koje se, kako nezvanično saznajemo, sumnja da nemaju odgovarajuće građevinske dozvole. Vlasnici tih objekata tvrde da nikakve sudske presude o eventualnom uklanjanju objekata nema i da je ovaj čin politički i kriminalno motivisan. Da bi potkrepili činjenicama svoju pretpostavku zabrinuti građani napominju da su zvali policiju, više puta, dok je rušenje trajalo ali da su ih iz nadležne policijske stanice ignorisali. Da brane fizički svoje objekte nisu smeli i mogli od civila sa fantomkama na glavi koji su ih grubo udaljavali.

U ranim jutarnjim satima su na scenu stupile jake specijalne jedinice mup-a sa mnoštvom viših inspektora koji su, nezvanično, celu istragu počeli iz neodgovorne policijske ispostave i proširili je na širi krug oko mesta događaja. Kolika je bahatost nasilnika govori i podatak da je na par stotina metara od mesta događaja na klupi, u parku, pronađena nehajno ostavljena fantomka“.

Nakon poslednje izgovorenih reči voditelja vesti Mirko se mahinalno rukom maši za sopstvenu glavu kao da je hteo da potvrdi svoju pretpostavku da je kapa sa klupe njegova.

Panika mu ubrza rad srca i on već po malo drhtavim prstima upali računar i na trenutak se zagleda u pikslu na stočiću, kao da se podseća nečeg, otvori sanduče za poštu, kliknu na create mail, posle ukucanog prvog slova prihvati adresu i u prostoru za pisanje napisa neobičnu rečenicu:“Šetao sam svog staforda i izgubio ga, sa sve ogrlicom oko vrata na kojoj piše ime i adresa vlasnika. Posavetujte me šta da radim?“ Send.

U trenutku kad mu se mejl vratio sa porukom da je adresa nepoznata, Mirku se javila mučnina i nagon za povraćanjem. Jaka lupnjava na vratima i prodoran glas koji je naređivao da se vrata otvore i usput obaveštavao da je pred istima policija zatekli su ga na pola puta do wc-a. U želji da što pre ispoštuje naredbu otvorio je vrata i ne mogavši da se uzdrži povrati do pola svaren burek na prag pred gomilu uglačanih kožnih crnih čizama. Nekoliko policijskih čizama, iznenađenih i neuvežbanih da odgovore na napad želudačnom kiselinom, izgubi svoj strogi izgled.

Šta je policiju dovelo, tako brzo, do stana jednog od osumnjičenih?

Sećate li se možda ko celu noć radi? Otkriću i jednu tajnu. Pekar nije imao urednu dozvolu za rad i boravak u Srbiji, a na jug mu se nije vraćalo.

U pritvoru je naš junak izgubio pravo da ga tako zovemo. Znači, glavni lik ove priče je sve priznao, bez potrebe za silom, čak ni pretnja istom nije bila potrebna. Uplašio se pritvora, pritvorenika, čuvara, policajaca, istražitelja. Dao im je i imena profesora sa Više koji su mu poklanjali šestice. Pričao je Mirko kao da ga samo priča u životu može održati. Dvoumim se da li da ga poredim sa Askom ili Šeherezadom ali ću ipak odustati i ponoviti da je sve priznao, bio je kooperativan.

Ceo slučaj je uzdrmao političku scenu i izazvao je mnogo ostavki, otkaza i smenjivanja kao što i dolikuje jednoj ozbiljnoj državi u kojoj su zakon i pravo građana na prvom mestu.

Mirko je osuđen na relativno kratak boravak u zatvorskoj ustanovi čiji je upravnik sa iskrenim žaljenjem konstatovao: “Šteta što je Mirko osuđen na ovako kratku kaznu. Njive nikad nisu bile ovako dobro obrađene, rod svih vrsta je rekordan a kompletna mašinerija nikad ispravnija“.

Mirko je iskoristio to što je bio sa sela i izborio je povlašćen položaj svojim poznavanjem poljoprivrede. Ipak, nije Mirko budala.