Назад на наслове

 

U rovu sam, noć je, mrkla noć, držim pušku uperenu u tamu, uplašen sam. Sa moje leve strane čuju se pucnji, kratki rafali, pa tišina, onda još jedan usamljeni pucanj. Nesvesno stežem pušku i krećem prema odlazećem zvuku. Razaznajem tamne prilike kako idu prema meni, podižem pušku i držim je uperenu u njih. Prilaze mi, sve su bliže, shvatam ko su. Stiskam okidač, ništa.

Proveravam kočnicu, otkočeno, još jače pristiskam, opet ništa. Odbacujem pušku, okrećem se i bežim, bežim što dalje od njih. U trku vadim pištolj iz futrole, drhtavim rukama pokušavam da ga repetiram, nekako je isuviše lak. Prinosim ga očima i na moje veliko zaprepašćenje shvatam da je to plastični pištolj, igračka. Pitam se kako je to moglo da se desi, bacam ga i trčim dalje u nepoznato. Rov postaje sve plići i svakim korakom moram da se sve više saginjem. Na kraju se ceo vidim.

Primećuju me i ja ne znajući kud bih, okrećem se nazad i nesvesno trčim u pravcu iz kog sam do malopre bežao. Jedan krak rova koji malopre nisam primetio se odvajao u stranu i ja krećem bez razmišljanja njime. Udaram u nekakva vrata, sa treskom ih rušim i padam preko njih. U svećom osvetljenoj prostoriji stoji nekoliko tamnih prilika. Pokušavam da kažem nešto. Da ustanem ne mogu, nečija noga obuvena u kožnu vojničku čizmu me sprečava. Shvatam da je kraj i očekujem puščanu cev na temenu ali tu grešim. Tamna prilika mi je klekla na leđa, hvata me za kosu i odiže glavu sa zemlje. Čujem kako izvlači nož iz futrole.

Budim se. Prestravljen sam, jedva sam svestan mesta na kom se nalazim. Njih nekoliko na trenutak ostavljaju karte i gledaju me začuđeno.

Većina spava sa puškama pored uzglavlja. Lažem o snu koji me je probudio.