Назад на наслове

U hodniku sam. Idem sa jednog na drugi kraj. Hodnik je osvetljen dnevnom svetlošću. Na sredini se svetlost pojačava jer prolazim pored velikih dvokrilnih, staklenih ulaznih vrata kroz koja se probija poslepodnevno sunce. Idem dalje prema prozoru na kraju hodnika. Stajem kod predposlednjih vrata sa leve strane. Na njima su dva broja, jedan pored drugog. Kucam i ne čekajući odgovor otvaram ih. Sto na sredini sobe sa četiri stolice. Preko puta mene, zaklonjen stolom, na stolici sedi tatin kolega. Obučen. Dve potpuno gole žene sede mu u krilima.

Zbunjen sam, stojim nasred sobe. Ne čujem šta me pita tatin kolega. Širom otvorenih očiju prelazim pogledom sa jedne na drugu ženu. Jedna od njih je pokrila rukama grudi što je izazvalo grohotan smeh muškarca i kikot druge žene uz komentar na jeziku koji nisam razumeo. Krećem se unazad, lagano, korak po korak, držeći ih na oku. Ponovo sam u hodniku. Idem prema sobi gde me čekaju tata i mama. Jedva se odupirem porivu da potrčim. Neko je iza mene zatvorio vrata i više se ne čuje razgovor i smeh iz sobe. Hodnik je ponovo tih. Kod ulaznih vrata zastajem, to je topliji deo i ta toplota mi prija.