О селу

Географски положај села

 

     Мајур се налази у северозападном делу уже Србије, на тромеђи Мачве, Поцерине и Посавине, од центра Шапца удаљен је мање од 3Км (2800м).

Његов географски положај је одређен координатама 44o46' северне географске ширине и 19o41' источне географске дужине.

Мајур је једно од 52 насеља шабачке општине. Пре и после рата, док су постојали срезови, припадао је Поцерском а касније Шабачком срезу.

Са десне стране Мајур се граничи са Табановићем и делом са Штитаром, са леве стране Слепчевићем а према истоку, североистоку и југоистоку са Шапцем.

Кроз Мајур протиче канал "Бела Река" који једним делом иде у Саву, а другим у мачвански реон.
Такође
, кроз Мајур пролази државни пут Шабац-Лозница-Зворник (дуг 78Км) и железничка пруга Београд - Рума - Шабац - Лозница - Зворник.

 

Рељеф

Мајур је претежно равничарско место (тј. благо заталасано) што нам говори и надморска висина 80-85м. Заузима површину од 2.028ha (20.280 м2).

Што се тиче плодности земљишта она је различита. Најплодније је у Китогу, Башчинама, као и један мањи део поред главног пута и те парцеле су углавном и засејане. Велики број парцела које су намењене за грађевинску изградњу користе се у пољопривредне сврхе. Те парцеле су углавном мање плодне. Заступљени типови земљишта су: хумус, гајњача, а мала површина је под черноземом.

 

Клима

Мајур се (као и Шабац, панонски град) одликује континенталном климом. Његова мирна клима показује више степско-континенталне него умерене-континенталне карактеристике, јер лежи у равници.

Најтоплији месец у Мајуру је јул са средњом температуром 22,3oC, док је најхладнији јануар са -1,9oC, а средња годишња температура износи  11,3oC. Као и Шабац, Мајур је годишње осунчан са 188 часова или 6 часова дневно.

Честе су летње суше које могу трајати и дуже од 20 дана и нанети веће штете пољопривреди. Није реткост да у јулу падне и мање од 20мм кише. Суше се јављају и у марту, док вегетација не може рационално да искористи обилне падавине у мају и јуну, јер се оне излучују у виду пљускова. Најснежнији месеци су децембар и јануар.

Први дани са снегом јављају се средином новембра, а последњи почетком марта. Рани мразеви нису реткост и они посебно штете усевима и воћкама. Плодови страдају и од града, који је иначе ретка појава (најчешће у мају и јуну).

Доминирају северни, источни и јужни ветрови. Северозападни доносе кишу, а источни појачава испаравање. Они су махом слаби, брзине 1,7 do 3,3m/s.

 

Воде

Кроз Мајур протиче речица Бела Река која се улива у Саву, а другим делом одлази у Мачву. Дужина којом протиче кроз Мајур је око 4Км. Вода није за купање јер је веома загађена. Користе је пољопривредници за наводњавање оближњих плацева и њива. Највећа дубина Беле Реке износи око 3-4м.

 

Становништво

Према нродном казивању најстарија породица у Мајуру су Виторовићи. Познато је да је Јанко Виторовић био старешина малог насеља Башчине и посланик код кнеза Јеврема Обреновића. По подацима о пореклу становништва из књиге "Годишњак/18", коју је издао Међуопштински архив Шабац, а приредио Драган Филиповић, највећи део становништва Мајура чине Срби досељени углавном из Босне у различитим периодима почевши од 18. века па до данас.

 

Досељени у 18. веку

Бељићи (Аранђеловдан, 10-5 к) из Херцеговине. Искићи (Јованљдан, 10-2 k) из Босанске Крајине, пред сам устанак се доселили у Стражу (Јадар) и Мајур. Марковићи (Никољдан 3к), раније се звали Секулићи, дошли из Херцеговине у Семберију, а затим у Мајур и Табановић. По предању, доселили су се Марко и Милован, рођена браћа; од Марка су Марковићи у Мајуру и Табановићу, а од Милована су Миловановићи у Табановићу (замрли). Реновчевићи (Никољдан 14-9к); доселили се из Босне браћа Адам и Танасије. Сломићи (Аранђеловдан 3-2к), од рода Селаковића из Босне, од ње су Топаловићи (10-5к ), раније Цветиновићи. Чолићи (Св. Сава, 5-7к) из Босне досељени.

 

Досељени почетком 19. века – од првог српског устанка до 1829. године

Из Босне су досељени Кујунџићи (Никољдан, 4-2к), од рода Игњатовића из Горње Пилице; по предању доселила су се два брата, од којих је један остао у Лозници и од њега су данашњи Милутиновићи – Белокапићи, а Стефан се доселио у Мајур. Малетићи (Степањдан, 7-1к). Павловићи (Трифундан, 20-2к). Савићи, ѕвани Степновићи (Аврамије, 2к), из Читлука у Босни; прво били у Маовима у Поцерини. Тумбасевићи (Никољдан, 13-1к); од њих има досељених у Штитар. Филиповићи (Ђурђевдан, 11-1к), један су род са Филиповићима у Шеварицама и Равњу.

Из Семберије су прешли Виторовићи ( Јовањдан, 2-1к); старо име Бешлићи из Балатуна. Ивановићи (Јовањдан, 3к), један су род са Ивановићима у Слепчевићу и Рибарима. Лазићи (Никољдан, 6-4к), од рода Матића, Лазо убио Турчина и морао да се склони. Тршићи (Никољдан, 4-3к), старином из Црне Горе. Цембићи (Ђурђевдан, 2-2к), из Батковића; један су род са Цембићима у Бадовинцима.

Ђурђевићи (Јовањдан, 1-1к), прешли из Срема. Бојићи (Лучиндан, 7-2к), пре се звали Савићи, не знају порекло.

 

Досељени између 1829. и 1863. године

Из Босне су дошли: Вучетићи (Никољдан, 2к). Даниловићи (Јовањдан, 6-2к). Дудићи (Ђурђевдан, 12-1к). Ђукановићи (Јовањдан, 3-3к). Ђурићи (Јовањдан, 8-4к), доселили се стриц и синовац и то стриц у Штитар, а синовац у Мајур. Ковачевићи (Ђурђевдан, 12-1к). Старчевићи (Ђурђевдан, 7к) из Ченгића.

Шаматићи (Томиндан, 6-2к) из Бјелошевца у Босанској Крајини; прво били у Шору (Јадар), у којем имају рођаке Рикановиће. Игњатовићи (СВ. Сава, 3к) доселио се Михајло од Пирота. Којићи (Никољдан, 1-2к), од Којића из Салаша Црнобарског. Јевтићи (Ђурђевдан, 1-1к), не знају порекло. Петровићи (Аранђеловдан, 2-5к), не знају порекло.

 

До краја другог св. рата у Мајур се досељавају само Срби, изузев малог броја Цигана који своју веру и порекло мењају према средини у коју се доселе.

Према последњем попису из 2001. године Мајур има 6854 становника, од тога 3406 мушкараца и 3448 жена, 2159 домаћинстава од којих су 518 пољопривредна газдинства.

 

Природни прираштај је годинама у паду. Вишечлане породице су се скоро изгубиле, а четворочлане се повећавају. Животни век становништва се знатно повећао, а повећава се и број нових домаћинстава, које углавном чине млађе особе. Разлика између мушке и женске деце је незнатна у корист мушке деце.

Једна од карактеристика кретања становништва је миграциони аспект. Он је присутан у свим срединама. Белжимо досељавање становништва из Босне и Херцеговине, Љубовије, као и досељавање пензионера из Шапца који у Мајуру имају плацеве и викендице. Што се тиче дневних миграција њих чине радници запослени у радним организацијама у Шапцу, околним селима и ђаци путници. Оне су се јавиле још почетком 50тих година 20. века, а повећане су увођењем аутобуске линије Мајур-Шабац. Посебан вид миграционе динамике села чине радници запослени у иностранству. Он није тако значајан, али је присутан.

Полна старосна структура свих становника у Мајуру је условљена наталитетом, који је у опадању, морталитету, миграционим кретањима и последицама рата. Број становника од 40-50 година је у порасту, док у односу на 60те и 70те године 20. века основну школу похађа незнатно већи број ученика.

Националну структуру чине до краја другог св. рата 100% Срби, изузев малог броја Цигана. Верска структура је православна, других верских опредељења нема.

 

У селу се и даље одржава нижи степен пољопривредне делатности. Повећава се број трговачких и других приватних радњи. Образовна структура подразумева писменост и школску спрему. У последњих десет година образовање је знатно побољшано. Евидентан је прогрес по свим наведеним категоријама. Неписменост је слабо изражена, изузев малог броја врло старих особа.